JEROTIJE: To bi moralo biti ?togod vrlo va?no jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpu?taju iz slu?be, zbog onoga ?to si udesio da se u akta podmetne la?ni testament, to ne bi moralo ?ifrom.
VIĆA: Dabome! Ne bi moralo ?ifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog ?to ste udesili da se čovek zadu?i kod Uprave fondova na tuđe imanje.
JEROTIJE (ujeda se): Jest, ne bi ni to moralo ?ifrom! Mora da je to va?nije ?to. Da nije mobilizacija, ili... ko zna ?ta sve mo?e biti? Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razre?io?
VIĆA: Reč po reč. Vido sam odmah da je ne?to vrlo va?no pa sam pa?ljivo radio.
JEROTIJE (misli): "Plava riba"! Dobro, neka mu bude "plava riba", ali "kljukana dinastija ". Kad se zrelo razmisli ima tu i uvrede, gospodine Vićo! To ne mo?e
drukčije biti nego ti si ne?to pogre?io.
VIĆA: Evo, da donesem ?ifre, pa sami da vidite.
JEROTIJE: Razre?io si donjom, op?tom ?ifrom?
VIĆA: Jeste!
JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom?
VIĆA: Gle! Nisam, boga mi!
JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajd br?e, ako boga zna?, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (odu desno)

IV
ANĐA, MARICA
MARICA (napolju, levo, čuje se tresak nekog čuda koji se razbio o zemlju; odmah zatim pojavljuje se uzbuđena).
ANĐA (dolazi za njom): ?to da razbije? ?erpenju?
MARICA: Pa ?ta bih drugo mogla razbiti kad mi je ?erpenja bila u ruci?
ANĐA: Pa dobro, al' za?to da je razbije??
MARICA: Ja sam ti kazala jedanput zasvagda, neću ni reči vi?e da mi govori? o tome gospodinu Vići, a ti neće? da me se okane?. Sad sam se re?ila, čim mi progovori? makar jednu reč o njemu, da razbijem ?to mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem nakraj.