III
JEROTIJE, VIĆA
JEROTIJE: ?ifra, a? Je l' ne?to va?no?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE: Jesi razre?io?
VIĆA: Jesam.
JEROTIJE: Pa ?ta je?
VIĆA: Ne znam!
JEROTIJE. Ama, kako ne zna??
VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (daje mu telegram)
JEROTIJE (čita i iznenađuje se, zagleda depe?u sa svih strana, pogleda Viću, pa opet poku?ava da čita): Pa dobro, ?ta je ovo?
VIĆA: Ne znam.
JEROTIJE (čita glasno): "Plava riba" - jest "plava riba". Budi bog s nama! (čita opet) "Plava riba, kljukana dinastija." (trgne se) Ama, gospodine Vićo, ?ta je ovo? (čita dalje) "Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt..." (pogleda u Viću pa nastavlja) "... zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!" (prestaje) Budi bog s nama, ?ta je ovo?
VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se po sata dok sam razre?io.
JEROTIJE (?eta zami?ljeno): ?to ne razume? ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem. 'Ajd' ovo "dinastija" i ovo "trt, trt, trt", kad se ve?e, recimo, moglo bi se jo? nekako i razumeti. To bi moglo značiti, na primer: 
"Uđite u narod strahopo?tovanje prema" dinastiji " Al' ovo drugo ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to ba? ne mo?e ni?ta značiti. (čita opet u sebi) Ne znam! (misli se) A da, ipak, ovo ne znači ne?to, samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to mo?da vrlo va?no?
VIĆA: I ja bih rekao.