ANĐA: Ja ne znam, boga mi, ?ta radi ova dr?ava! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu.
JEROTIJE: Pa i onda ne znam ?ta će im. Da čitaju valjda iz "Kuvara" kako se prave puslice i mu?kacone. Tu je mu?, pa ako mu se jedu puslice, a on neka pročita ?eni
kako se prave.
ANĐA: Pravo ka?e?!
JEROTIJE: A nisi ni pogledala odakle jepismo?
ANĐA (zagleda): "Prokuplje".
JEROTIJE: Ka?em ja tebi, Anđo, ne ?alji dete u goste tetki, ali ti, neka, neka se dete provede malo. E, eto ti sad, ona se provela, a sad mo?e? ti da se provodi?.
ANĐA (razmi?lja): A opet, ?ta zna?, Jerotije, mo?da je ovo kakva dobra prilika?
JEROTIJE: Hm, dobra prilika, Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka! I ti, da si majka kao ?to treba, ti bi trebala da je nauči?. Eto čovek je hoće, nije da neće. Ba? pre neki dan opet mi je rekao:
"Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj !"
ANĐA: Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli.
JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa ?ta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala na nju?
ANĐA: Pa i nisam. Ote?em stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svr?i pa onda neka prosi.
JEROTIJE: Ama, kakva krivica, pobogu brate! Gde si ti jo? videla kod nas da je činovnika glava zabolela zbog krivice? A posle, pametan je to čovek zna taj ?ta
radi. Pokrao je on sva ta akta, i sad nema akta, nema ni krivice. Ne mo?e mu ministar ni?ta, manj da ga istera iz slu?be. Ali i da ga istera, misli? mari on?
Skrckao je taj paricu, pa mu se mo?e i bez slu?be. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima. Ako ba? hoće nanovo slu?bu, sačekaće dok padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u slu?bu.
ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para?