I kao da cujem odbrojavanje tri, dva, jedan mozdana detonacija stize manifestacija skupljenih frustracija stvarnost je halucinacija, smisljena zajebancija
Mala nocna recitacija rebus ne da da se resi orgulja jezivo svira, bal vampira Hitchkok se smesi znaci besnila, prostorija se stesnila zivci na ivici
U glavi misao o samoubici na granici zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici iz coskova vremena na oci javlja se vizija
Buducnost paracin-kula, najvisa zgrada grada gungula je dole, ostre cula da cuju koja to nula u pola noci sprema se da skoci i okonca svu parodiju zivota njima na oci
Celi je grad na nogama sad slazu pricu o mojim dogmama o tome na kojim sam drogama bolesna pomama u vama ni grama saosecanja
Nista manja sranja ni ove zadnje noci sklapam oci, jos korak i kraj a ti, svete, i dalje laj o tome ko sam i kakva sam nakaza
Decja igra papira i makaza seces ili budes posecen teskim recima opecen, iako mi je zadnja vecer ostacu nedorecen
A nije ni vazno sve sto sam do sada poceo bile su ionako kucine i trice, neveste, skice gledam dole u masu i vidim kevino lice
O, majko, molim te, oprosti vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima losim da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve da sanjam tudje bolesne sne
Jer krvarim iz rane uzasne jer sipaju mi soli otrovne te reci proklete sad nije bitno, kasno je na kraju, secam se, nikad ti nisam rekao volim te da znas da volim te, moja kraljice
Majko, oprosti, ljudske pakosti vise ne umem da premostim a lesinari zele kosti sad su gosti za stolom
Spucan i sjeban alkoholom oprostajno pismo potpisano bolom nisam bio srecan svojom rolom, istinom golom i pricom sto odavno moja nije
Vucem se kao prebijen, a krijem pijem, bijem se s uspomenama na cijem jastuku je sad ona pitam se dok na crkvi zvone ponocna zvona
Reci, sta ti znaci razum u tacki gde ljubav prestaje zelis slike nazad, al' secanje bezi, nestaje a noc gluva za jecaje u ogledalu krivi odrazi
Sve moje male ljubavi bile su veliki porazi odlazim i svu tugu sa sobom odnosim neka svet bude srecan neka bol ne bude vecan
I ne znam sta je s druge strane ali mogu da obecam da ako tamo neceg ima ovog sveta necu da se secam
O, svete, molim te, oprosti vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima losim da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve
Da sanjam tudje bolesne sne da krvarim iz rane uzasne jer sipaju mi soli otrovne te reci proklete
Sad nije bitno, kasno je na kraju jasno je ne gledaj me, ne trpim poglede pusti me, boli me odavno hladno je, oprosti
Vec dugo hodam po trnju nogama bosim ne umem da se nosim s ljudima losim da kosim sebe, da prosim za ljubav, za sve
Da sanjam tudje bolesne sne da krvarim iz rane uzasne jer sipaju mi soli otrovne te reci proklete
Sad nije bitno, kasno je na kraju jedno je pa cemu sada plakanje suze il' dve i proslo je zauvek proslo je
Jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne i sve misli setne tope se sunce na presto pope se i sve je opet u redu zrak rasteruje mrak
Dasak lak miluje lice i ni traga ruznom snu nema samoubice, cvrkut ptice netremice zurim kao da sve ipak ima smisao
Par pravih prijatelja, mnogo zelja poneka sitna veselja buducnost makar malo belja nego sto je bila juce svojim snovima ucen danas necu biti utucen
I ne znam otkud mi snage, al' imam snage da sve rekorde potucem i imam volje za bolje i bice bolje, mora da bude bolje
