Drukcije navike, drukciji ljudi daleka tutnjava voza ponekad sudbina surovo sudi konobar jos jedna loza
Jednim pogledom dodirujem tugu secanja opet se bude ja vise ne smem da gledam niz prugu vozovi razdvajaju ljude vozovi razdvajaju ljude vozovi razdvajaju ljude
REF. Nazad u veliki prljavi grad prljavi grad, gomila, buka, smog i dim cesto k’o stene cvilim za tim u dusi samo pustos i jad nazad u veliki prljavi grad, prljavi grad, prljavi grad
Provodim prilicno sive dane nigde beline ni sjaja fale mi kelneri iz moje kafane fale mi dripci iz kraja
Jednim pogledom dodirujem tugu secanja opet se bude ja vise ne smem da gledam niz prugu vozovi razdvajaju ljude vozovi razdvajaju ljude vozovi razdvajaju ljude
REF. Nazad u veliki prljavi grad prljavi grad, gomila, buka, smog i dim cesto k’o stene cvilim za tim u dusi samo pustos i jad nazad u veliki prljavi grad, prljavi grad, prljavi grad
